U svetu u kom se granice između muzike, mode i savremenog lifestyle-a brišu brže nego što ritam može da ih isprati, Nadežda Dimitrijević zauzima prostor koji retko ko ume da izgradi – i još ređe da ga zadrži. Rođena u Beogradu, a danas stacionirana u Lisabonu, ona je DJ i producentkinja koja je od lokalnih noćnih klubova stigla do evropskih festivala, kultnih venue-a i globalnih modnih kuća.
Njen zvuk – precizna fuzija minimal housa, minimal techna i dubokih, hipnotičnih struktura – ima onu retku moć da preuzme prostor i pretvori ga u zajedničko iskustvo, u putovanje kroz puls, bas i intimnu emociju podzemne scene. Od Slovenije do Izraela, od Italije do Austrije, Nadežda je izgradila reputaciju umetnice čiji setovi nisu samo muzika, već pažljivo iscrtane dramaturgije.
Sa diplomom SAE Instituta, istovremeno oblikuje i sopstvenu produkciju: zvuk tekstura koje rastu, atmosfere koje se šire i ritmova koji se prepliću – sve u službi njenog perfekcionističkog pristupa i stalne težnje ka inovaciji.
A onda je tu i njen drugi svet: onaj modni. Dior, Armani, Adidas, Harper’s Bazaar – malo je DJ-eva sa ovih prostora koji su uspeli da podjednako uverljivo premoste underground autentičnost i premium estetski kod. Nadežda to radi organski, bez šuma, kao da je oduvek pripadala i jednom i drugom univerzumu.
Danas, iz Lisabona, ostaje globalno prisutna, kulturno relevantna i kreativno nemirna – umetnica koja redefiniše šta znači biti DJ u eri u kojoj muzika više nije samo zvuk, već identitet, estetika i stav.
Zašto je dobro biti „ja”?
Verujem da je najvrednije štočovek može da izgradi, sopstveni identitet. Biti svoja, ne kopirati, ne tražiti potvrdu u trendovima, već stvarati iz onoga što jesi. To mi donosi osećaj slobode i zadovoljstva u svemu što radim. Danas je lako izgubiti autentičnost jer se mnogi prilagođavaju sistemu, koji vrednuje površnost više nego znanje, talenat ili trud. Baš zato verujem da je važnije , ostati dosledan sebi, poštovati različitost, negovati originalnost i imati svest o vrednosti koju donosiš, biti ja ili biti svoj.
Kakvu kafu piješ?
Volim filter kafu, a među njima bih posebno izdvojila kolumbijsku, njen ukus i aroma su mi omiljeni. Naravno, uživam i u kapućinu, a zanimljiva mi je i izraelska kafa, koja podseća na tursku, ali sa specifičnim i intenzivnim ukusom i mirisom. Svaka kafa koju pijem za mene je mali ritual, trenutak u kojem mogu da uživam i napunim energiju.
Kako pronalaziš i čuvaš mir?
Živimo u surovom kapitalizmu, te mir pronalazim u stvarima koje me vraćaju balansu između profesionalnog i ličnog. Rad u muzičkoj industriji često ne ostavlja prostora za odmor, pa mi treninzi predstavljaju vreme za sebe, način da oslobodim um i telo od svakodnevne dinamike. Svoj mir pronalazim i kroz muziku koju stvaram, produciram za sebe, bez pritiska i očekivanja. Taj proces mi donosi osećaj unutrašnjeg sklada i podseća me zašto sam uopšte odabrala ovaj poziv.
Otkad sam se distancirala od nametnute potrebe za digitalnim dokazivanjem, stekla sam mnogo dublji mir i fokus. Dodatno, vera i kontinuirano učenje imaju važnu ulogu u mom životu. Volim da istražujem religije, kulturu i filozofiju, u veri nalazim stabilnost i smernice za unutrašnji rast. Taj spoj discipline, stvaralaštva i duhovnosti održava moj mir u zahtevnom profesionalnom okruženju.
Šta je za tebe sloboda?
Život bez ratova , bez mržnje u svetu, rasizma i nacionalizma, život u kojem imaš prava na slobodu govora, mišljenja i kreativnog izražavanja. Na ličnom nivou, sloboda za mene je mogućnost da živim u skladu sa sobom i svojim mogućnostima, da stvaram i donosim odluke bez straha ili nametnutih ograničenja. Sposobnost da u svakom trenutku mozeš pomoći nekom kome je to najpotrebnije. Na kraju, sloboda je i u jednostavnim i najvažnijim stvarima, vreme provedeno sa porodicom, u kuhinji s majkom, u igri sa decom, u trenucima mira i ljubavi, koji podsećaju koliko su male stvari najvažnije.
Šta bi volela da ljudi znaju o tebi?
Ne volim da iznosim privatni život javno, niti da od posla pravim cirkus. Malo ko poznaje moju kreativnu stranu i ono za šta se zalažem: znanje, autentičnost i iskrenost u radu, bilo da je muzika , produkcija, modeling u pitanju. Moj put od modelinga do DJ karijere bio je netipičan: počela sam u svetu mode pre Instagrama, kroz profesionalne i nenametljive kampanje, dok je muzika za mene alternativna i ne uklapa se u trendovske kalupe.
Spajanje ova dva sveta , pre Instagrama, često je izazivalo dvoumljenja kod menadžmenta i kolega, ali zahvalna sam što su brendovi poput Armani Exchange-a, Diora i Adidasa prepoznali moj stil. Nikada nisam sledila trendove samo zbog profita ili popularnosti , birala sam rizik da budem svoja i drugačija, jer autentičnost i kreativna sloboda za mene imaju veću vrednost od instant uspeha.
Koja je poslednja knjiga koju su pročitala?
Džejms Klavel – Šogun, prvi deo, sad počinjem drugi.
Koju pesmu biraš na karaokama?
Uh tu sam najluđa, svašta volim da pevam od domaće muzike do strane, Zdravko Čolić uglavnom ili Dusty Springfield – Son of a Preacher Man recimo.
U kom gradu bi volela sada da šetaš?
Japan , definitivno je sledeća destinacija koja me inspiriše ne samo u muzičkoj i modnoj industriji, već i kulturno. Volim način na koji se tamo spajaju tradicija i inovacija, što me uvek pokreće da istražujem, stvaram i učim.
U Beogradu…
Beograd je za mene grad koji zaslužuje narod koji će ga čuvati, voleti i štititi, narod koji će nastaviti da neguje kulturu i vrednosti koje je Srbija gradila.
Beograd je posebno, autentično i nezavisno mesto u kojem se život odvija na ulicama. Beograd čine ljudi i prostori prilagođeni našem mentalitetu, otvorenom, srdačnom i živopisnom. Iako se prvi put susreće sa različitim kulturama, on i dalje čuva svoj prepoznatljiv duh. Pravi Beograđani prepoznaju malograđanštinu, ali se borbom protiv nje održava upravo onaj duh i energija koji grad čini posebnim.Čari Beograda kriju se u Starom gradu i njegovim malim ulicama, gde duh Jugoslavije još uvek opstaje i koliko god ga želeli modernizovati, naš inat je jači od svakog bagera.
To je grad jedinstvenog načina življenja, ležeran, druželjubiv, ponekad haotičan, ali uvek svoj. Arhitektonski brutalizam, spoj tradicije i topline ljudi, daju mu poseban karakter.
Verujem da svaki pojedinac ima odgovornost da doprinese tome da Beograd ostane grad u kojem će naša deca imati mogućnost izbora, kulture i kvalitetnog života. Meni to nije teret, već građanska obaveza i iskrena potreba da se borim za sistem koji će podržati sve ono što ovaj grad jeste i što može pružiti.
Beograd se menjao kroz decenije, ali danas je promena možda najdrastičnija. Ulaskom velikog broja imigranata i slabljenjem kulturnih standarda, često se čini da su nekultura i primitivizam preuzeli primat. Ipak, i dalje postoji krug obrazovanih, elokventnih i posvećenih Beograđana i Srba koji ne odustaju. Uprkos teškoj borbi za opstanak, ovaj grad i dalje ima nadu , ima želju da raste i cveta u dobrim rukama. Imamo izuzetne umetnike, glumce, muzičare, novinare, profesore. Imamo prelepu zemlju, bogatu gastronomijom i tradicijom gostoprimstva. Zato verujem da je odgovornost na svakom pojedincu. Ne možemo čekati da institucije urade sve umesto nas , moramo sami. Da skupljamo pikavce, sklanjamo plastiku, da čistimo izmete za svojim ljubimcima, da okrečimo zid prekriven grafitima i da brinemo jedni o drugima. Upravo ta svest i zajedništvo čine nas kao narod posebnim.
Pitanje koje bi postavila sama sebi?
Pitala bih samu sebe: Šta danas mogu da uradim da doprinesem zajednici i svetu oko sebe, i šta mogu da stvorim š to će sutra ostaviti trag i pomoći našoj deci da odrastaju u kvalitetnom i smislenom okruženju?