Kada pomislite na filmski univerzum Wesa Andersona, šta vam prvo padne na pamet? Verovatno savršeno simetrični kadrovi, pastelne fasade hotela sa (pamtljivim) imenom, pomalo bizarni likovi zarobljeni u vremenu i neodoljiva doza melanholije koja se krije iza besprekorne estetike. Pomislite na The Grand Budapest Hotel ili Moonrise Kingdom. A šta ako vam kažemo da jedno takvo mesto, koje izgleda kao da je ispalo pravo iz Andersonovog notesa, postoji na Jadranu?
Govorimo o Brionima. Ovaj hrvatski arhipelag, nekada mondensko utočište austrougarske elite, a kasnije privatna letnja rezidencija Josipa Broza Tita, danas je mesto gde se sudaraju grandiozna prošlost i šarmantna patina propadanja. Upravo taj spoj privukao je pažnju svetskih esteta.
Simetrija, patina i „vesela apsurdnost“
Niste jedini koji vide tu vezu. U nedavnom članku za Financial Times i svojoj raskošnoj knjizi Brioni Islands, Sabina i Rajner Opoku do detalja opisuju taj prvi utisak. “Kada smo prvi put došli na Brione pre nekoliko godina, nismo mogli da se otmemo utisku da smo na setu filma Wesa Andersona”, pišu oni.
Ono što stvara taj prepoznatljivi vajb jeste, kako kažu, “morbidni šarm” habzburške grandioznosti pomešan sa “arhitektonskim tragovima slavnih dana jugoslovenskog socijalističkog realizma”. To je sudar dva sveta, utopijska vizija preduzetnika Paula Kupelvisera iz 1893. (koji je prvo morao da iskoreni malariju), i monumentalna pozornica Titove nesvrstane diplomatije. Anderson bi obožavao tu priču.
Arhipelag je oduvek negovao atmosferu “vesele apsurdnosti” – ključne reči za opis rediteljevog opusa. Zamislite samo: na istom mestu gde je nadvojvoda Franc Ferdinand planirao lov, decenijama kasnije Tito ugošćava Fidela Kastra, Haile Selasija i kraljicu Elizabetu II.
Od Džejmsa Džojsa do Sofije Loren (i jedne slonice)
Lista gostiju Briona čita se kao najeklektičniji casting za film. U prvoj fazi, ostrva su privlačila umetnike poput Tomasa Mana i Džejmsa Džojsa. Onda, nakon 1953. godine, Veli Brijun postaje Titova scena.
Tu priča dobija holivudski zaokret. Na Brionima su boravili Elizabet Tejlor i Ričard Barton (koji je posetio Titov privatni zoološki vrt), Sofija Loren (koja je pecala sa Titom), Džozefina Bejker i brojne druge ikone kulture. Ta mešavina hladnoratovske politike i glamura starog Holivuda, sve to na jadranskom ostrvu sa egzotičnim životinjama (poput zebri, žirafa i slonice Lanke, poklona Indire Gandi) – to je zaplet koji ni sam Anderson ne bi morao mnogo da dorađuje.
Sve je i dalje tamo. Besprekorno očuvani Kadilak Eldorado iz 1953. koji i danas možete iznajmiti za vožnju. Vile zamrznute u vremenu. I naravno, hoteli.
Glumačka ekipa iz snova čeka u lobiju
Autori knjige o Brionima, Sabina i Rajner Opoku, najbolje su saželi taj osećaj. “Ne bi nam delovalo nimalo čudno”, pišu oni, “da sretnemo Bila Marija za recepcijom hotela, ili Andželiku Hjuston na mostu turističkog trajekta. Ili Ovena Vilsona na leđima slona.”
Centralna tačka ove fantazije je Hotel Karmen. Izgrađen tokom italijanske vladavine 1930-ih, danas stoji kao spomenik jedne prošle ere. Sobe, kako navodi FT, “još uvek su uređene u shemi estetike kasnog komunizma”. Monumentalna umetnička dela polako propadaju. To nije onaj sterilni luksuz sa pet zvezdica; to je luksuz priče, “šarmantne melanholije”.
Upravo u tom lobiju, gde nameštaj pripada prošlom veku, možete zamisliti Bila Marija kao umornog, ali dostojanstvenog konsijerža koji vam pruža ključ sobe.
Brioni, dakle, nisu samo inspiracija za Wesa Andersona. Oni su otelotvorenje njegove filozofije – zaboravljeni raj gde se bizarna istorija, ekscentrični detalji i dirljiva lepota propadanja spajaju u savršeno komponovani kadar. Čeka se samo da neko kaže “akcija”.
