09:16, tu negde u Beogradu, after u staroj zgradi u centru grada, rano proleće, kao za inat, vrelo sunčano jutro, taman toliko neprijatno da vam put kući izgleda kao sam pakao..
Jedan dečko, neki bi rekli i mlad čovek, Beograđanin po vokaciji, sedi u zadimljenoj sobi punoj ljudi koji svesno ili polu svesno prenose jedni drugima iste priče od prošlih puta, isti likovi u drugoj ili trećoj turi udvaranja istim mladim ženama, dok se drugi “nadkurčavaju” ko je veći, bolji, jači, svi pod uticajem alkohola, duvana i raznih opijata..
Dečko shvata da ne pripada tu, ne prepoznaje se.. dok se na lap topu vrti neki rumunski minimal koji ljudi ni ne slušaju, njemu se u glavi vrti Delfin od Van Goga.. pesmu koji sluša ceo život, ali je skontao tek posle nje..
Svako ima u životu tu neku “onu”, ali to su uglavnom mladalačke zaljubljenosti koje ljudi preuveličavaju i posle im daju mitske epitete, pa služe za priče uz pes i ligu šampiona sa drugarima..
Našem protagonisti je “ona” baš ona.. ako me kapirate.. njemu je ona bila Monika Beluči iz Malene, Sofi Marso iz Hrabrog srca, Megan Fox iz Transformersa, Dženifer Koneli iz Dark city-ja, njemu je ona bila sve to u jednom.. bila mu je nežni oblačak i najgora oluja.. bila mu je sve..
Ko je ona? Devojka interesantnog imena, tužnog pogleda i maglovite prošlosti.. Borila se sama sa sobom protiv sebe, protiv celog sveta, protiv logike, protiv ustaljenog sistema vrednosti, uglavnom na svoju štetu.. Išla je glavom kroz zid svaki put kad su vrata bila otvorena, prkosila je svemu i svakome.. Muškarce je koristila po potrebi, zbog privremene pažnje i konstantnog samodokazivanja, odbijajući da prizna da je takav stil života uz neracionalan i skoro pa neurotičan radoholičarski momenat jako ubrzano umara i ostavlja posledice.. Svet nije mario za nju, gledali su je kao privremenu zabavu, muškarci i žene, najbliži.. Srljala je u probleme i problemi su širili ruke da joj uzvrate zagrljaj.. U beogradu je bila još samo jedna slatka riba oko koje niko nije želeo da se iscima više od bazične strategije za privođenje i koja sama sebe nije vrednovala više od toga.. A tom dečku je bila ceo Beograd.. On je video ceo jedan svet sakriven iza zidina od sujete i straha.. Njemu je bila Beba Lončar iz Ljubavi i mode, Neda Arnerić iz Varljivog leta, Dubravka Mijatović iz Tri palme..
Pokazao joj je to na sve poznate i nepoznate načine, uzvraćala je na najgore poznate i nepoznate načine.. Znao je da je to odbrambeni mehanizam.. Nije umela da prihvati nešto toliko čisto i dobro.. Morala je da zaprlja jer se u blatu bolje snalazila.. Uprkos svemu, njegova ljubav nije bledela, bio je tu, bio je jak, odolevao je, čuvao je od vetrova i oluja koje su prolazile.. Koliko je mogao..
Bila je to prva ljubav Beograda, ona ljubav o kojoj će pričati generacije, gledala ga je kao boga i kao super heroja, onog ko je palio grad da ona ne bi bila u mraku, gledao ju je kao princezu iz diznijeve bajke, kao najnežnije biće na svetu koje je nastalo deobom oblačka..