U Los Anđelesu, gde su koncept prodavnice i identitet brenda često jednako važni kao i sam proizvod, AWAN se izdvaja kao prostor koji izgleda kao da je iskočio sa stranica Architectural Digesta. Umesto klasične vitrine i pločica, dočekuju vas valovite forme od peska i boje koje podsećaju na zoru u pustinji. Ovaj minimalistički, ali duboko senzualni enterijer ne stvara samo ambijent za konzumaciju veganskog sladoleda, on vas vodi na imerzivno iskustvo koji spaja kulinarstvo, kulturu i arhitekturu.
Osnivači AWAN-a, australijski kuvar Zen Ong i njegov poslovni partner Tohm Ifergan, vlasnik popularnog Dayglow Coffee, ne prave samo veganski i gluten-free sladoled. Oni prave iskustvo. Zen je ranije radio u luksuznim restoranima u Sidneju i u LA-u, ali njegova prava misija bila je da kroz sladoled ispriča svoju indonežansku priču. Zen koristi znanje iz sveta fine dining-a da bi svakom gostu pružio osećaj pažnje i poštovanja koji se inače rezerviše za večere od 300 dolara. AWAN se proslavio ukusom koji sve vraća na početak, Balinese Vanilla. Pravi se od vanile sa jedne farme na Baliju, kokosove pavlake iz Indonezije i završava se svežim struganjem gula jawa šećera. Dok se ostali ukusi rotiraju svake nedelje, Balinese Vanilla ostaje stalni temelj, koji Zen naziva “zlatni standard”.
Dune, but make it ice cream
Enterijer AWAN prodavnice u Los Anđelesu više podseća na scenografiju filma “Dune” nego na tipičnu prodavnicu sladoleda. Arhitektura ovog prostora odražava poetski spoj zemljane teksture, pećinske geometrije i meditativnog svetla — gotovo kao da ste zakoračili u futuristički ritualni hram posvećen sladoledu. Smešten u prostoru koji podseća na zaklon od vetra negde u pustinji, enterijer AWAN-a evocira formu i teksturu sirovog tla. Duboki terakota tonovi, teksturisani zidovi i organski lukovi stvaraju osećaj zaklona, gotovo meditativne tišine. Prostor, delo arhitektonskog studija koji više deluje kao umetnički kolektiv nego kao prodavnica sladoleda, projektovan je tako da vas ne poziva, već vas uvlači.
U hodniku bez natpisa, svetlo se razliva iz niša u zidovima, u kojima se nalaze tekstualni zapisi, verovatno meni, ali prikazani kao artefakti. Klupice su neprimetno integrisane u arhitekturu, a taburei deluju kao isečci iz istog bloka materijala, kao da je ceo prostor isklesan, a ne izgrađen. AWAN koristi sladoled kao sredstvo izražavanja koje nadilazi samo kulinarstvo. Njihov pristup kolaboracijama sa umetnicima i muzičarima temelji se na ideji da je sladoled univerzalan jezik I da je svima blizak. Upravo zbog toga on postaje idealno platno za kreativnu razmenu.
Dosad su sarađivali sa pevačima i umetnicima na kreiranju ukusa inspirisanih novim albumima, što pokazuje kako ukus može postati produžetak umetničkog identiteta, poput mirisa, odeće ili cover arta. AWAN pristupa tome kao da pravi custom Nike patike – omogućava kreativcima da “dizajniraju” sopstveni sladoled, kao jedinstveni senzorski dodatak projektu. Ova vrsta saradnje briše granice između kulinarstva, muzike i vizuelne umetnosti. Ona takođe omogućava publici da “proba” umetnost, bukvalno. Jedna od “muzičkih” saradnji koju je AWAN poslužio jeste ukus “Gemini rights” koju je kreirao Steve Lacy.