U svetu lepote, gde se trendovi smenjuju gotovo brže nego godišnja doba, retki su oni koji uspeju da izgrade prepoznatljiv rukopis i zadrže ga kroz godine. Aleksandar Filipov upravo pripada toj kategoriji — šminker i frizer koji već gotovo dve decenije kreira, oblikuje i redefiniše lepotu žena, oslanjajući se pre svega na osećaj, iskustvo i autentičnost.
Njegov rad ne svodi se samo na tehniku, iako je ona besprekorno usavršena kroz godine rada sa klijentima, na setovima i u dinamičnom svetu šou-biznisa. Ono što ga izdvaja jeste način na koji pristupa svakoj osobi, ali i životu uopšte — sa razumevanjem, radoznalošću i jasnom idejom da lepota ne treba da bude uniformisana, već lična. U vremenu kada estetika često klizi ka istom, prepoznatljivom kalupu, on bira drugačiji put: onaj koji podrazumeva iskrenost, karakter i suptilno naglašavanje onoga što je već tu.
Tokom gotovo 20 godina rada, izgradio je ne samo karijeru, već i odnos sa publikom i klijentima koji prepoznaju njegov senzibilitet. Njegov pristup lepoti jednako je profesionalan koliko i introspektivan — balans između spoljašnjeg izraza i unutrašnjeg osećaja, koji se ne uči preko noći, već se gradi kroz iskustvo, promišljanje i stalno preispitivanje sopstvenog rada.
U rubrici „10 pitanja“ razgovaramo sa Aleksandrom Filipovim o autentičnosti, miru, svakodnevnim ritualima i svemu onome što stoji iza jednog uspešnog, ali pre svega doslednog kreativnog puta.
Zašto je dobro biti „ja”?
Ne znam da li je dobro, ali ono što znam jeste da ne mogu biti niko drugi. Ako bih morao da pronađem jedan razlog zašto je dobro biti ja, mogu reći da je to zato što sam kroz godine iskustva naučio da autentičnost nema zamenu. U svetu lepote i društvenih mreža svi nekako pokušavaju da liče jedni na druge, a ja sam uvek birao da budem svoj, direktan, kreativan i iskren. Upravo ta autentičnost mi je donela klijente, publiku i ljude koji cene moj rad. Na kraju dana najveći luksuz je kada možeš da živiš i radiš kao prava verzija sebe.
Kakvu kafu piješ?
Često u šali kažem da bih mogao i slanu kafu da pijem koliko je volim. Ako mogu da biram, onda biram kapućino sa graškovim mlekom i cimetom, to je moja omiljena kafa. Ukoliko niste probali graškovo mleko mnogo ste propustili, jer je to mleko sa najviše proteina i najukusnije. I da, znam da ne deluje tako kada kažete graškovo mleko, ali verujte mi (and thank me later).
Kako pronalaziš i čuvaš mir?
Mir sam prestao da tražim spolja, već sam počeo da ga gradim iznutrra. Psihoterapija mi je pomogla da upoznam sebe na dubljem nivou i da razumem svoje emocije i obrasce. Takođe, idem na grupne Order terapije i smatram to ozbiljnim energetskim instrumentnom. U današnjem svetu koji jeste dosta haotičan, naučio sam da je mir zapravo disciplina, a ne slučajnost. Moj posao je u suštini sve suprotno… pogotovo ako pričamo o show bizu…
Ono što bih istakao jeste da ne smete da dozvolite da vas posao definiše, naučio sam da razgraničim ko sam na setu, slikanju, sa klijentom, a ko kada završim radni dan i dođem kući.
Šta je za tebe sloboda?
Za mene je sloboda mogućnost da živim i radim u skladu sa sobom, bez potrebe da se uklapam u tuđa očekivanja. U kreativnom poslu kakvim se bavim to je posebno važno, jer prava inspiracija dolazi tek onda kada si autentičan. Sloboda je i hrabrost da kažeš šta misliš, da biraš ljude i projekte koji ti prijaju, te da štitiš svoje vreme i energiju.
Šta bi voleo da ljudi znaju o tebi?
Voleo bih da ljudi znaju da sam izuzetno radoznao i da me zanima mnogo više od mog posla. U slobodno vreme dosta čitam, zanima me psihologija. Mada mi je terapeutkinja otkrila da knjige o modernoj psihologiji dolaze tek nakon nekoliko godina rada sa terapeutom, smatram da ljudi nekako pomešaju gradivo.
Jako volim prirodu i mislim da tu najviše pronalazim sebe. Nekako ta radoznalost me inspiriše kako na poslu tako i u privatnom životu, gde volim da proširujem svoje vidike.
Takođe bih voleo da znaju da sam običan i normalan čovek koji je često hipersenzitivan.
Koja je poslednja knjiga koju su pročitao?
U poslednje vreme sam počeo da istražujem neka kabala učenja i to mi jako prija. Dok sam bio mlađi voleo sam limunada knjige, dok sada tragam za duhovnim znanjima i to je definitivno my cup of tea.
Mada ja u suštini volim da čitam sve i vašim čitateljima savetujem da više čitaju. Ne možete da zamislite koliko se to vidi kada komucirate sa osobom koja ni jednu knjigu nije pročitala.
Koju pesmu biraš na karaokama?
Karaoke jesu neki momenat gde svi treba da se smeju i dobro zabave. Kako ja nisam estradni umetnik, biram nešto što svi znaju, upravo jer je i meni na karoke party-ju nabitnije da se svi dobro zabavimo i nasmejemo.
U kom gradu bi voleo sada da šetaš?
Voleo bih da šetam francuskim gradovima, da kupujem francuske dizajnere , pijem francuski šampanjac i da je, naravno, tu pored mene moja ljubav, jer je on osoba sa kojom želim da bude, tu dok se Pariz dešava.
U Beogradu…
Veliki sam lokal patriota i ne volim da se dira Beograd, na kraju dana BG je centar svih balkanskih dešavanja. Jako volim moj grad i smatram da se cela infrastruktura grada poboljšava, samo još ljudi da malo dođu k’ sebi.
Pitanje koje bi postavio sam sebi
Hm… recimo da bi to moglo biti nešto introspektivno tipa: ‘’Šta sam to važno naučio tokom protekle godine?”. Nekako volim da svake godine ili nakon nekog određenog vremenskog intervala checkiram sebe, svoj posao, privatan i ljubavni život… mislim da je idealan savet za vaše čitatelje da vode računa i vode male statistike, kako se u kom kvartalu stvari menjaju i dešavaju. Ono što bih jako voleo da dodam jeste da ljudi budu prisutni u svakom trenutku svog života.
Ono što sam skoro naučio radeći na setu sa jednom starijom koleginicom koja je došla samo da otalja posao… tada sam shvatio koliko je zapravo teško držati nivo u poslu i koliko je teško danas biti dobar u moru svega i svačega…