Kroz istoriju, ženska prijateljstva su često bila zanemarena, skrivena u senci muških prijateljstava ili romantičnih veza. U književnosti, filmovima i drugim umetničkim delima, retko smo imali priliku da vidimo žene kako dele duboke i smislene veze. „Oksfordska knjiga prijateljstva” iz 1991. godine je upravo jedan od pravih pimera toga. Prva, inače, antologija posvećena isključivo prijateljstvu, gde je samo jedno kratko poglavlje bilo namenjeno odnosima između žena. Urednici, David Enright i David Rawlinson, opravdali su to nedostatkom primera u literaturi, tvrdeći da su „morali da traže” primere ženskih prijateljstava, dok su „mogli da biraju” među prijateljstvima između muškaraca.
Ili pak reči Virdžinije Vulf u njenom delu „Sopstvena soba”: „Teško mi je da se setim ijednog primera u svom čitanju gde su dve žene predstavljene kao prijateljice.” Srećom, danas je situacija drugačija. Zahvaljujući feminističkom pokretu i sve većem broju žena autora, ženska prijateljstva su izašla iz sene i postala važna tema u književnosti, umetnosti i životu.
Ženska prijateljstva u književnosti
Elena Ferante je poznata po svojoj Napuljskoj tetralogiji. Njene knjige majstorski prikazuju kako se prijateljstvo dve žene razvija i menja kroz decenije. Toni Morison u „Suli” istražuje snažnu vezu između dve devojke koje odrastaju u rasističkoj sredini. Klasici poput „Jane Eyre” i „Gordosti i predrasude” takođe prikazuju važnost ženskih veza. Savremeni romani kao što su „Dnevnik Bridžit Džouns” i „Hiljadu čudesnih sunaca” nastavljaju tu tradiciju, prikazujući žene kako se međusobno podržavaju u suočavanju sa životnim izazovima. Kroz ova dela imamo priliku da čitamo priče koje slave snagu, lepotu i kompleksnost veza među ženama. Imamo priliku da istražimo priče koje nas inspirišu i podsećaju na neprocenjivu vrednost prijateljstva u životu svake žene.
Ženska prijateljstva u filmu: od „Stage Door” do „Bridesmaids”
U mnogim filmovima ženska prijateljstva su svedena na sporedne uloge, na „najbolje drugarice” koje su tu da pruže podršku glavnoj junakinji u njenim romantičnim poduhvatima. Ovi likovi često nemaju sopstvene priče i retko prolaze Bechdel test. Iako su često šarmantni i duhoviti, oni su pre „sidekicks” nego prave prijateljice.
Međutim, postoje i filmovi koji slave ženska prijateljstva na autentičan i smislen način, stavljajući ih u prvi plan.
U ovim filmovima žene nisu samo „sidekicks” ili ljubavne rivalke, one su glavne junakinje svojih priča. Njihova prijateljstva predstavljaju izvor snage, podrške i inspiracije. Na primer, „Stage Door” (1937) prikazuje kako se prijateljstvo može roditi iz rivalstva između dve glumice, Katharine Hepburn i Ginger Rogers, koje dele sobu u internatu. Slično kao u filmu „The Women” (1939), gde pratimo grupu žena čije se prijateljstvo prepliće sa intrigama i izdajama, ali i sa lojalnošću i podrškom, bez postojanja muških likova. „How to Marry a Millionaire” (1953) prikazuje tri manekenke (Lauren Bacall, Betty Grable i Marilyn Monroe) koje zajedno traže bogate muževe, ali njihovo prijateljstvo i međusobna podrška su ono što zaista sija na ekranu. Slično se dešava i u filmu „Bridesmaids” (2011), gde pratimo deverušu Annie kroz niz komičnih situacija koje testiraju njeno prijateljstvo sa mladom.
Ženska prijateljstva u slikarstvu
Dela u nastavku teksta nam pružaju dragocen uvid u živote žena i njihove međusobne odnose u različitim epohama i podnebljima. Ona prikazuju žene u intimnim trenucima, dokumentuju njihove zajedničke aktivnosti, od svakodnevnih razgovora do zabava i putovanja. Slike nam takođe pokazuju i različite uloge koje su žene imale u društvu, uključujući i one koje su prkosile tradicionalnim normama. Jedan od najupečatljivijih primera je „Portret Dido Elizabet Bel i Lejdi Elizabet Marej” iz 1778. godine. On prikazuje dve mlade žene, jednu belkinju i jednu crnkinju, kao ravnopravne pripadnice aristokratije. Ova slika prkosi tadašnjim društvenim normama i slavi žensko prijateljstvo koje prevazilazi rasne i klasne barijere.
Berthe Morisot
Berthe Morisot, slikarka i jedna od retkih žena među impresionistima, nije se ograničavala samo na prikazivanje žena u njihovim domovima uprkos društvenim konvencijama koje su nalagale suprotno. Slikala je i scene iz svakodnevnog života Pariza, posebno u parkovima i baštama. Na slici „Letnji dan”, umesto da samo posmatramo dve žene kako šetaju parkom Bois de Boulogne, u čijoj je blizini i sama stanovala, mi zauzimamo njihovu perspektivu i doživljavamo scenu njihovim očima. Iako je prikaz elegantne aristokratije u prirodi tipičan za impresionizam, Morisot se fokusira na njihov međusobni odnos, što čini ovu sliku posebnom.
Foto: Wikimedia Commons / Pinterest / IMDb.com