Zabranjene knjige koje su ostavile neizbrisiv trag kroz istoriju.
Knjige, kao nemi svedoci ljudske misli i mašte, oduvek su imale moć da inspirišu, provociraju i menjaju svet. Međutim, neka dela, zbog svojih smelih ideja, tema ili načina izražavanja, nailazila su na otpor društva i bivala zabranjivana. Cenzura, kao pokušaj da se uguši sloboda govora i misli, često je imala suprotan efekat — stvarala je auru mistike oko zabranjenih knjiga, privlačeći radoznale čitaoce željne da sami procene njihovu vrednost. U ovom tekstu ćemo istražiti zabranjene knjige, čije su stranice prkosile normama i izazivale kontroverze, ostavljajući neizbrisiv trag u istoriji književnosti.
Zabranjene knjige kroz istoriju
Alice’s Adventures in Wonderland (1865), Lewis Carroll
„Alisa u zemlji čuda” izazvala je kontroverze zbog svog neobično maštovitog sveta. U SAD kritičari su u njoj videli skrivene aluzije na seksualnost i psovke, dok su je vlasti u Kini zabranile jer su životinje prikazane kao da govore ljudskim jezikom, što se smatralo uvredljivim za ljudsku rasu. Tokom 60-ih godina prošlog veka, knjiga je ponovo bila na meti kritika, ovog puta zbog navodnog podsticanja upotrebe droga, posebno halucinogena, kroz scene poput susreta Alise sa gusenicom koja puši nargilu. Uprkos kontroverzama, „Alisa u zemlji čuda” je opstala kao voljeno delo književnosti za decu i odrasle.
Nineteen Eighty-four (1949), George Orwell
„1984″ je zabranjena prvenstveno zbog političkih razloga. Staljin je roman video kao kritiku svog režima i zabranio ga je u Sovjetskom Savezu, gde je cenzura trajala sve do 1988. godine. U SAD knjiga je izazvala oprečne reakcije: neki su je smatrali pro-komunističkom, dok su je drugi videli kao anti-vladinu propagandu. „1984″ je danas priznata kao pronicljiv komentar o opasnostima totalitarizma i preterane birokratije.
To Kill a Mockingbird (1960), Harper Lee
„Ubiti pticu rugalicu” izazvala je zabrane prvenstveno zbog tematike rasne nejednakosti i predrasuda u američkom društvu. Roman se bavi osetljivim pitanjima poput silovanja i rasno motivisanog nasilja. Ovo je neke škole i biblioteke navelo da ga uklone sa svojih polica. Kritičari su roman optuživali za vulgaran jezik, promovisanje rasne mržnje i podrivanje tradicionalnih vrednosti. Ipak, „Ubiti pticu rugalicu” je postala ključno delo u borbi protiv rasizma i nepravde, otvarajući dijalog o važnim društvenim pitanjima.
I Know Why the Caged Bird Sings (1969), Maya Angelou
Autobiografski roman „Znam zašto ptica u kavezu peva” Maje Angelou, iako hvaljen zbog iskrenog prikaza odrastanja i suočavanja sa rasizmom i traumom, je u jednom trenutku bio zabranjen. Razlog tome bile su sporne teme koje roman obrađuje, poput seksualnog zlostavljanja, rasizma i nasilja. Neki su smatrali da su ove teme bile previše uznemirujuće i neprikladne za mlade čitaoce, dok su drugi kritikovali roman zbog „anti-bele” perspektive.
Ulysses (1922), James Joyce
„Uliks” Džejmsa Džojsa, roman koji prati jedan dan u životu umetnika Stivena Dedalusa i reklamnog agenta Leopolda Bluma, izaziva kontroverze od svog nastanka. Zbog eksplicitnog prikaza seksualnosti, telesnih funkcija i unutrašnjih monologa likova, „Uliks” je bio zabranjen u mnogim zemljama. Ipak, danas se smatra jednim od najznačajnijih književnih dela 20. veka, hvaljen zbog svoje inovativne tehnike „stream of consciousness” i slojevite strukture koja prikazuje nedaće savremenog čoveka.
The Grapes of Wrath (1939), John Steinbeck
„Plodovi gneva” Džona Stajnbeka, realistički prikaz patnji američkih farmera tokom Velike depresije, često se nalazio na listi zabranjenih knjiga. Razlog tome su diskutabilne teme koje roman obrađuje, poput siromaštva, eksploatacije i socijalne nepravde. Neki su ga kritikovali zbog „vulgarnog” jezika i prikaza siromaštva, dok su drugi smatrali da promoviše komunističke ideje.
Brave New World (1932) Aldous Huxley
„Vrli novi svet” Oldusa Hakslija je distopijski roman koji je bio često zabranjivan zbog svojih spornih tema. On prikazuje društvo u kome su individualnost i sloboda potisnuti u ime stabilnosti i sreće. Bavi se pitanjima reproduktivne tehnologije, kontrole uma i konzumerizma. Ovo je neke kritičare navodilo da ga optuže za promovisanje hedonizma, smatrajući da podriva važnost individualizma i duhovnosti.
Foto: Goodreads / Pinterest