Koju cenu smo spremni da platimo zarad večne mladosti?
Od olovne šminke i arsena za izbeljivanje kože, do radioaktivnih krema i proširenja zenica otrovnim biljkama, istorija lepote obiluje šokantnim i opasnim metodama kojima su se žene podvrgavale u potrazi za savršenim izgledom. I dok se danas zgražavamo nad ovim metodama, film „The Substance” nas tera da se zapitamo koliko smo zapravo odmakli od te mračne prošlosti i koliko smo spremni da žrtvujemo u ime lepote.
„The Substance”: mračna strana lepote i opsesija mladošću
Demi Moore u filmu „The Substance” rediteljke Coralie Fargeat („Revenge”) igra Elisabeth Sparkle, zvezdu aerobika u očajničkoj potrazi za drugom mladošću. Misteriozna supstanca je transformiše u mladu i zavodljivu Sue (Margaret Qualley). Međutim, ovaj povratak mladosti je privremen i dolazi sa strašnim posledicama. Elisabeth se ubrzo nađe zarobljena u opasnoj igri transformacija, suočavajući se sa gubitkom identiteta i mračnom stranom potrage za večitom mladošću.
„There’s no she and you, you’re one.”
Tokom filma, rečenica „Ne postojite ona i Vi, vi ste jedno” ističe složenost identiteta Elizabeth Sparkle. Iako film sugeriše da su Elisabeth i Sue jedna ista osoba, Elisabeth ih uporno razdvaja. Ovo izvrtanje istine može se tumačiti kao poricanje sopstvene odgovornosti za zavisnost od supstance, ali i kao ilustracija kako se lako može upasti u zamku neprekidnog „poboljšavanja” sopstvenog izgleda u realnom svetu. Elizabethina priča je, nažalost, odraz šireg problema opsesije lepotom u savremenom društvu. Globalna industrija lepote vredna je približno 646,2 milijarde dolara u 2024. godini, a predviđa se da će do 2028. godine dostići 736,8 milijardi dolara.
„The Substance”: savremeni „Dorijan Grej”
„The Substance” deli tematske veze sa „Slikom Dorijana Greja” Oskara Vajlda. Oba dela istražuju opsesiju večnom mladošću i lepotom, i zastrašujućim posledicama te želje. Dok Dorijan Grej prodaje dušu da bi zadržao mladolikost, junakinja filma „The Substance” se prepušta misterioznoj supstanci koja je preobražava. Oba dela prikazuju borbu sa identitetom i cenu površne lepote. Međutim, „The Substance”, sa body horror elementima, daje moderniji i uznemirujući obrt Vajldovim klasičnim temama. Film nas tera da se zapitamo koliko smo spremni da žrtvujemo u ime lepote i da li je ta potraga vredna gubitka sopstvene ljudskosti.
… i suptilan omaž Kubricku
„The Substance” je suptilan omaž Stanleyu Kubricku, naročito kroz svoj vizuelni stil i atmosferu. Precizno kadriranje, korišćenje simetrije i one-point perspektive podsećaju na Kubrickove filmove. Scena sa krvlju koja se širi hodnikom direktno evocira ikončnu scenu iz „Isijavanja”. Psihološka dubina likova i mračne teme naslanjaju se na njegova remek-dela poput „Isijavanja” i „Očiju širom zatvorenih”.
Boje kao simbol identiteta u filmu „The Substance”
Boje su ključni simboli identiteta i opsesije. Elisabeth u početku nosi jarke osnovne boje — plavu, crvenu i žutu, koje oslikavaju njenu snagu i kontrolu. Suprotno tome, mlada Sue (Margaret Qualley) prelazi na ružičaste i ljubičaste nijanse, što simbolizuje njen gubitak identiteta. Kako se njihovi identiteti razdvajaju, palete boja postaju sve različitije. Sue se oblači u odeću sa motivima gmizavaca. S druge strane, Elisabeth ostaje verna klasičnim krojevima, a njen žuti kaput postaje simbol njene istinske ličnosti. Tokom filma, boje postaju mutnije i tamnije, time odražavaju Elizabethin sunovrat.
Šta smo spremni da žrtvujemo za nešto što možda i ne postoji?
Film „The Substance” ne samo da istražuje opasne granice koje žene često prelaze u potrazi za savršenstvom, već postavlja i važna pitanja o identitetu i stvarnoj prirodi lepote. Podseća nas da je potraga za večnom mladošću često povezana sa gubicima koji prevazilaze površinske promene. U vreme kada je pritisak na žene da izgledaju mladoliko jači nego ikad, film pruža značajnu kritiku beauty industrije i navodi nas na razmišljanje.