Sportski brendovi uspevaju u nečemu što drugima ne ide toliko od ruke – osvajaju Gen Z generaciju i njihovu lojalnost.
Ovog leta smo imali prilike da vidimo spoj luksuza, sporta i mode. Olimpijske igre u Parizu mogle su olako da budu i igre nadmetanja koji je brend bio više u centru pažnje. Luksuzni francuski brendovi su naravno bili na radaru s obzirom da su ovogodišnje Igre održavane u prestonici mode. Ali to je samo dodatno usmerilo pažnju na ono što je već godinama prisutno i od čega tvrdoglavo ne odustajemo, a to su sportski brendovi. Istraživanja u SAD-u pokazuju da samo 32% Gen Z potrošača vodi računa o markama koje kupuju. Međutim ne i kada su u pitanju sportski brendovi. Tada je lojalnost i brend bitan.
Danas možete da nosite visokokvalitetne patike za trčanje i aktivnu odeću ne samo u teretani, već i u izlasku ili kancelariji – kulturni pomak koji se jasno ogleda u brojkama. Od 2013. do 2023. globalna vrednost sportskih brendova skočila je sa 269 milijardi dolara na 395 milijardi. I deluje kao da ne staju.
Sportski brendovi i njihov kvalitet
Ono što izdvaja neke sportske brendove od drugih je odnos cene i kvaliteta. Mladi veruju da ako odu u Nike i potroše svoj novac, za uzvrat dobijaju vrednost i kvalitet. Isto važi i za čuveni brend Patagonia. Ove kompanije se vode geslom “built to last” i to je ono što danas privlači kupce više nego pre. U sred globalne krize, kvalitet ostaje bitan. Ako je pre samo nekoliko godina logomanija bila popularna, danas je statement nositi natpis nekog brenda a Gen Z želi da stoji iza toga.
Sportski brendovi takođe profitiraju od fokusa Gen Z na zdravlje i wellness, kao i od promenjenih stavova prema sportu uopšte. Bavljenje sportom je postao trend koji se proširio do neverovatnih razmera. Nutricionizam, crossfit, maratoni, teretana i zdrav način života igraju veliku ulogu u sve većem okretanju ka sportskoj odeći. Tradicionalno, sport je percipiran kroz elitističku prizmu ali danas je svima jasno da je to deo kulture i da je, šta više. poželjno da se svako bavi sportom. Danas su sportski brendovi način da mladi pronađu sebe i svoje hobije.
Upravo je to alat koji sportske kompanije koriste za komunikaciju sa njihovom publikom. Emocija i zajednica su ključne reči u njihovom marketingu. Formiranje trkačkih klubova pri brendu (Adidas ima na primer svoj adidas Runners club) ili podržavanje drugih niche sportova stvara osećaj pripadanja i produbljuje lojalnost potrošača.
Možda se i luksuzni modni sektor usreći kako Gen Z bude ekonomski sposobniji da ulaže u skuplje komade, ali već izgrađena lojalnost od ranih dana, čini da uspeh sportskih kompanija ne odlazi nigde.
