Filmske adaptacije koje su nadmašile svoje književne izvore.
„Knjiga je uvek bolja” — fraza koju često čujemo kada se priča o filmskim adaptacijama književnih dela. Iako je u mnogim slučajevima to tačno, postoje i izuzeci koji dokazuju da film ponekad može da nadmaši original. Bilo da je reč o vizuelnom spektaklu, poboljšanom zapletu ili maestralnoj glumi, neke filmske adaptacije su uspele da očaraju publiku i kritiku više od samih knjiga.
Filmske adaptacije koje su, po mišljenju mnogih, bolji od knjiga na kojima su bazirani:
Fight Club (1999)
„Fight Club” Chucka Palahniuka je odličan satirični roman o čoveku koji se bori da pronađe smisao u modernom svetu. Ipak, filmska adaptacija Davida Finchera je nadmašila original. Brad Pitt i Edward Norton su nezaboravni kao dinamični duo, a Fincher je savršeno dočarao frenetičnu energiju knjige. „Fight Club” je verna adaptacija romana sa upečatljivim narativnim glasom, što je teško preneti na film. Isto važi i za neočekivani preokret. Fincher je želeo da stvori delo jednako oštrim kao i Palahniukovo pisanje, i u tome je uspeo. Palahniuk ga je čak pohvalio za uočavanje veza u priči koje ni sam nije primetio. „Fight Club” je postao kultni klasik.
Mean Girls (2004)
„Mean Girls”, kultni tinejdžerski film koji je Lindsay Lohan vinuo u zvezde, zapravo je inspirisan knjigom za samopomoć „Queen Bees and Wannabes” iz 2002. godine. Iako je knjiga pružala korisne savete, film je mnogo zabavniji i upečatljiviji. Tina Fey, koja je adaptirala knjigu za veliki ekran, udahnula je filmu dozu sarkazma i duhovitosti koja ga čini nezaboravnim. Mnogi pojmovi iz filma, poput „Queen Bee” i „Girl World”, preuzeti su direktno iz knjige. „Mean Girls” je obeležio generacije tinejdžera, a njegov uticaj na pop kulturu je neporeciv.
The Hunger Games: Catching Fire (2013)
Iako su romani „The Hunger Games” Suzanne Collins bili dobri, filmska adaptacija „Catching Fire” predstavlja pravo osveženje. Ovaj nastavak je pun suptilnih komentara o rasnim i klasnim razlikama, kao i satire na račun rijaliti televizije, što ga uzdiže iznad prosečne tinejdžerske adaptacije. „Catching Fire” je vizuelno upečatljiv film sa snažnom porukom, koji je još više popularizovao glumicu Jennifer Lawrence. Brutalni, futuristički svet knjiga je mnogo upečatljiviji na velikom ekranu, a raznolikost likova dolazi do izražaja zahvaljujući talentovanoj glumačkoj ekipi.
The Godfather (1972)
Iako je roman „Kum” Marija Puza bio veliki uspeh, upravo ga je Francis Ford Coppola pretvorio u možda najznačajnije filmsko ostvarenje moderne istorije. Coppola je pojednostavio priču, skratio sporedne zaplete i fokusirao se na odnos između Dona Vita Corleonea (Marlon Brando) i njegovog naslednika Michaela Corleonea (Al Pacino). Tokom filma, ratni heroj Michael doživljava postepeno posrnuće i postaje sve sličniji svom ocu, što ga čini tragičnim antiherojem, ali uverljivim zlikovcem. Završne scene su epske i proganjajuće, a poslužile su kao inspiracija za briljantne scene u serijama poput „Breaking Bad” i filmovima kao što je „New World”.
The Shawshank Redemption (1994)
Novela „Rita Hayworth and Shawshank Redemption” Stephena Kinga je nesumnjivo odlična, ali filmska adaptacija je ipak bolja. Priča o Andy Dufresneu, čoveku koji tvrdi da je nepravedno osuđen i planira beg iz zatvora, u filmu je proširena i obogaćena. Fantastičan kraj i dirljivo prijateljstvo između Reda (Morgan Freeman) i Andyja (Tim Robbins) čine ovaj film nezaboravnim. Iako nije bio veliki hit u početku, „The Shawshank Redemption” je vremenom stekao kultni status i priznanje kritike. Osvojio je brojne nagrade i postao jedan od najomiljenijih filmova svih vremena.
Forrest Gump (1994)
„Forrest Gump” Winstona Grooma je neobičan roman sa dozom grubosti, vulgarnih izraza i cinizma, dok je filmska adaptacija Roberta Zemeckisa pretvorila priču u dirljivu odu životu, ljubavi i prijateljstvu. Tom Hanks je savršeno otelotvorio Foresta, čoveka čistog srca koji nas vodi kroz turbulentnu istoriju Amerike 20. veka. Upravo iz filma potiče i čuvena replika „Life is like a box of chocolates, you never know what you are gonna get”, koja savršeno dočarava nepredvidivost životnog puta. Film je takođe vizuelno upečatljiv, sa scenama koje dugo ostaju u sećanju.
Blade Runner (1982)
„Blade Runner” Ridleya Scotta, inspirisan romanom „Do Androids Dream of Electric Sheep?” Philipa K. Dicka, nadmašuje svoj književni izvor zahvaljujući vizuelnom spektaklu i dubljoj filozofskoj temi. Scott je stvorio nezaboravan distopijski Los Anđeles, mračan i kišovit, prožet neonskim svetlima i letećim automobilima. Film istražuje pitanja čovečnosti i veštačke inteligencije. To radi kroz lik lovca na androide Ricka Deckarda (Harrison Ford) i njegov susret sa replikantima, veštačkim bićima koja žude za životom. „Blade Runner” je postao kultni klasik zahvaljujući svojoj vizuelnoj estetici, atmosferi misterije i melanholije, kao i nezaboravnoj muzici Vangelisa.
Foto: Goodreads / IMDb.com