Još od Artisanal revije modne kuće Maison Margiela bilo ja jasno da John Galliano nešto priprema. Govorkanja su se, čak, kretala u pravcu pretpostavki da je Anna Wintour imala drugačiju viziju ovogodišnje Met Gale, te da je tema prvobitno trebalo da bude svojevrsni manifest Gallianovom neprikosnovenom modnom izrazu. Bilo kako bilo, britanskom dizajneru ističe mandat u Margieli i reklo bi se da ove jeseni neće produžiti ugovor.
Muzičke stolice se nastavljaju, a novi poredak modnih entuzijasta priželjkuje ni manje ni više nego njegov povratak u Dior. Iako sam pobornica Gallianove spoznaje, koju ju predočio javnosti još u trenutku kada ga je Bernard Arnault postavio za kreativnog direktora Givenchyja neposredno pre nego što mu je prepustio Dior, mišljenja sam da Maria Grazia Chiuri, ipak, jeste jedini pravi izbor francuske kuće. U prilog mog fanatizma govori činjenica da tezu o suprematiji Chiuri postavljam u trenutku kada na sebi nosim Dior bondage cipele iz 2003. godine koje je dizajnirao Galliano.
Kvazi kritičari smatraju da su dizajni Chiuri previše konzervativni, te da im nedostaje avangardne oštrine.
Nešto poput Virginie Viarid, osim što ovog puta nije reč o promašenom putu već o pogrešnoj usmerenosti modnih analitičara i zanemarivanju interesne potrošačke grupe. Pod njenim vođstvom Dior je zabeležio značajan rast prodaje i finansijski uspeh. Tako sam, recimo, naišla na podatak da je francuska kuća u 2023. ostvarila prihod od 86,2 milijarde evra, što predstavlja organski rast od 13% u odnosu na prethodnu godinu. Profit od redovnih operacija iznosio je 22,8 milijardi evra, što je povećanje od 8%, dok je neto profit iznosio 6,3 milijarde evra, što je porast od 9%. Na kraju dana, brojke su jedini parametar uspešnosti brenda, a o nedovoljnom angažmanu italijanske dizajnerke najčešće govore oni koje marketing strategija Diora zaobilazi, plastično rečeno, u “širokom luku”.
Kao prva žena na mestu kreativnog vođstva Diora, Maria Grazia Chiuri je donela snažnu feminističku perspektivu, fokusirajući se na teme ženskog osnaživanja i inkluzivnosti.
Time je francuskoj kući obezbedila i ono što novije generacije smatraju imperativom dobrog biznis modela – status unutar pop kulture, jer “We Should All Be Feminist” majicu nosio je čak i Asap Rocky. Iako Rafa Simonsa nije bilo lako “odmeniti”, Chiuri je uspešno redefinisala pojam visoke mode i Dioru obezbedila luksuzne komade koji su istovremeno udobni i nosivi. Odvajanje od tradicije, koja iziskuje više provokacije i značajno manje prefinjenosti, osiguralo je Dioru relevenatnost unutar nezaiste tekstilne industrije.
Razumevanje ciljne grupe kojoj se brend obraća nije samo demografski segment već ključni element koji definiše identitet brenda, kao i politiku poslovanja. Uspeh modnih kuća bespogovorno zavisi od spremnosti kreativnih direktora da prepoznaju i odgovorena na potrebe i aspiracije svojih potrošača. Maria Grazia Chiuri uspela je da izgradu most između bogate istorijske baštine i savremenih vrednosti koji rezonuju sa arhetipom moderne žene. Da li mi se dopadaju njeni dizajni? Verovatno ne. Miss Dior motiv nije moja “šoljica čaja”, ali me za mišljenje baš niko nije pitao.