Luksuzna moda se menja rapidnom brzinom poslednih par godina a najveće pitanje je da li odumire ili evoluira
Šta je za nekoga luksuz, to je potpuno individualna stvar i menja se odrastanjem, sazrevanjem i sticajem životnih okolnosti. Ono što ste cenili u dvadesetim, nije isto što biste cenili u tridesetim, četrdesetim i kasnije.
U poslednje četiri godine svet se izokrenuo naglavačke i nazad, međutim i dalje se nismo vratili na tačku u kojoj smo bili pre 2020. a zasigurno ni nećemo. Bez da dužim o globalnim promenama koje su nas zadesile od tada, svima je jasno da je opšte stanje sveta – haotično. Gde god da ubodete prstom na mapi, inflacija se dešava gore, dole, levo i desno.
U modi su se dogodile velike promene i tubulencije, cene su bezobrazno skočile, kvalitet opao. Ako otvorite bilo koju od socijalnih mreža, shvatićete da nas (ako vas moda uopste zanima) modne kompanije bombarduju najrazličitijim taktikama kako bi ostale relevantne. Baviti se marketingom je baviti se ljudskom psihologijom.
Do 2020. fokus većine luksuznih brendova bila je srednja klasa. To je bila idealna target grupa – ona koja zapravo može da uštedi i priušti sebi skupi komad. Jer luksuzna industrija na kraju dana ne targetira siromašne. Ne targetira ni bogate u toj meri. Njihova ciljana publika su konzumenti koji pokleknu za šarmom visoke mode, koji štede i troše da bi onda prećutno pripadali modnom plemenu.
Međutim, šta je to sto se događa danas?
Postoji jedan trend koji sam uhvatila na Youtubeu, gde veliki broj vlogera prodaje svoje luksuzne komade. Da li je to iskreno i ono sto svi osećamo? Da je previše luksuza u ovom trenutku neukus? Ili je u pitanju nova strategija kako bi ostali prijemčivi svojoj publici, ne znam. Ali je činjenica da se dešava nekakva online (r)evolucija.
S tim na umu, luksuzne modne kuće počinju u većoj meri da se obracaju 2% svojih VIP klijenata koji, bez obzira na bilo kakvo stanje i globalno dešavanje, uporno izdvajaju besmislene sume novca održavajući modne kompanije u životu.
Danas se događa to da je luksuzna moda postala deluziona i potpuno slepa prema realnosti u kojoj se nalazimo. Brendovi koji su nekada bili deo aspiracije potrošača srednje klase napustili su stratosferu u svojoj krajnjoj nepriuštivosti. Podizanjem cena i obracanjem publici koja po inerciji svrati u Hermes a ne Zaru, stvara sve veći otpor publike manjih finansijskih sposobnosti. Prada bela majica sa logoom od 800 evra nije nešto što zaista nosi tu vrednost i toga prosečni potrošači postaju svesni. Naravno, postojaće oni koji će se odricati svega zarad te jedne torbe, ali da li je to zaista vredno? Ako imate torbu a ne i novac da izađete i iznesete je na svetlost dana, koja je svrha? Da li drvo koje se sruši usred šume pravi zvuk ako niko nije tu da ga čuje?
Gde luksuzna moda ide?
Moda evoluira kao i naše društvo jer je jedno ogledalo drugog bez izuzetka. Predviđeno je da 50% današnje luksuzne modne industrije neće preživeti narednih 10 godina, jer ne uspevaju da uspostave odnos i komunikaciju sa Gen Z generacijom. Gen Z je generacija koja promoćurnije ulaže i troši od prethodnih. U današnje vreme, poduprti inflacijom, konzumenti više obraćaju pažnju gde ulažu svoj novac, vreme i lojalnost. Ovaj prelazak ka promišljenoj potrošnji nasuprot impulsivne koja je bila takoreći globalni trend, znači da brendovi moraju da prioritizuju autentičnost, individualnost, transparentnost i kvalitet.
Dok modna industrija ne promeni narativ, predlažem (r)evoluciju u vidu kupovine vintage i preloved artikala, promišljanje o kvalitetu, visini cena, poklanjanju i primanju. Ako se više ne dopada vama, verovatno postoji neko ko bi voleo tu vašu staru stvar. Nemojte da dozvolite da brendovi diktiraju koliko vrednujete sebe. Moda je na kraju dana bajka i prevara – jedna prelepa prevara, ali ipak ništa manje od toga.