Knjige su idealan izduvni ventil kod napetosti, nervoze i stresa, a psiholozi dodaju i da su lek za dušu jer mogu da ublaže anksioznost i emocionalne probleme. Evo kako vam knjige mogu pomoći u borbi protiv stresa i napetosti.
Knjige su naši najbolji prijatelji, kaže stara poslovica, a biblioterapija kao vid terapije knjigom posebno je korisna za sve osobe koje se nose sa stresom. Ako se ovih dana spremate za odmor, važno je da znate da je čitanje određene literature idealan način da se oslobodite stresa i anksioznosti. U savremenoj istoriji lečenje knjigama prvi put je primenjeno 30-ih godina prošlog veka. Posle Drugog svetskog rata dobija naučnu potvrdu pošto je dokazano da su se ranjeni vojnici, koji su čitali knjige da bi skratili vreme, mnogo brže i uspešnije oporavljali od onih koji nisu čitali.
Kasnije su lekari pronašli način kako da to usmere ka osnovnom cilju terapije – ozdravljenju. Bogato iskustvo koje se stiče uživljavanjem u likove budi izuzetno snažne emocije, podstiče maštu i proširuje vidike. To sve pomera naše mentalne granice kojima smo ograničeni zbog predrasuda, uticaja okoline ili ustaljenih društvenih stavova. I na taj način menja način našeg razmišljanja. A sve to utiče na naše mentalno zdravlje.
Moć knjige
Biblioterapija može da se primenjuje u individualnoj ili grupnoj terapiji, a pokazala se jednako uspešnom kod svih osoba. Jer niko nije imun na knjige. Ovaj način lečenja počiva na osnovama psihoanalize, što se manifestuje kroz nekoliko ključnih faza. Posebno je uspešna kod dece i tinejdžera, jer oni ne robuju navikama i predrasudama. Kroz čitanje knjiga dolazimo do preispitivanja životnih i moralnih načela i upoređivanja svojih sa onima koje imaju likovi iz knjige. Dok čitamo i udubljujemo se u karaktere, nesvesno korigujemo ili menjamo svoje stavove, a da toga nismo ni svesni. Takođe, pronalazimo alternativna rešenja problema koji su nas dugo mučili ili razrešavamo dileme i nedoumice.
Knjiga kao lek
Uživljavajući se u likove s kojima se susrećemo između korica, podsvesno saosećamo s njima. I kako radnja odmiče, doživljavamo emocionalno rasterećenje. Čitajući knjigu, celim bićem proživljavamo sve što i njeni junaci, a ipak smo zaštićeni od realnog bola i patnje i svesni da se to ne događa nama, već nekom drugom. Mnoge knjige pobedile su predrasude i nesmanjenim intenzitetom kroz vekove fasciniraju ljude. Dela Aristotela, Platona, Homera, kineskih i indijskih filozofa, biseri srednjovekovne književnosti, ruski i engleski klasici, pravi su primer za to.
Bez obzira na to koliko godina imamo, s vremena na vreme trebalo bi da uzmemo dozu „pisanih lekova”, jer će nam pomoći da lakše izađemo na kraj sa stresom i napetošću koju nosi hiperdinamičan ritam života. Na spisku lekovitih knjiga nalazi se desetina hiljada naslova namenjenih deci i odraslima, a na terapeutima je da odrede one koji će direktno uticati na uzrok problema. Međutim, postoje dela koja se preporučuju svima, uvek i svuda. Pozitivno dejstvo na dušu i psihu imaju i Ezopove basne, Andersenove bajke i Mali princ.