Filmski klasici su bezvremenska dela koja su ostavila trajan uticaj na filmsku industriju. Bez njih, danas bi svet kinematografije izgledao potpuno drugačije. Od crno-belih filmova, monohromatskih, do onih hrabrih u tehnikoloru, stari Hollywood otvara vrata u prošlost, u doba kada su filmovi bili čarobna kombinacija elegancije, glamura i beskrajne mašte. Od drame, naučne fantastike, do animiranih filmova, filmski klasici vam omogućavaju da istražite sve što žanrovi mogu da ponude.
„Građanin Kejn” („Citizen Kane”, 1941) – Orson Welles
Orson Vellesova inovativna misterija prati priču o novinaru koji istražuje poslednju reč medijskog mogula. Film je postavio nove standarde u filmskoj umetnosti zbog svojih tema o moći, korupciji i usamljenosti, nelinearnoj naraciji i korišćenju retrospektive. Tehničke inovacije, kao što su deep focus tehnika, ugaona kamera i kreativna upotreba svetla i senki, doprinose njegovom statusu jednog od najboljih filmova.
„Prohujalo sa vihorom” („Gone with the Wind”, 1939) – Victor Fleming
Ova epska ljubavna priča prati život i sudbinu Skarlet O’Hare, jedne od najupečatljivijih junakinja u filmskoj istoriji. Film je postavio standarde u žanru melodrame i prikaza američkog Juga tokom Građanskog rata. Sa spektakularnim scenama, grandioznom produkcijom i nezaboravnim izvedbama, „Prohujalo sa vihorom” i danas ostaje remek-delo koje očarava publiku širom sveta.
„Neki to vole vruće” („Some Like It Hot”, 1959) – Billy Wilder
Komedija prati avanture dva muzičara koji prisustvuju ubistvu i prerušavaju se u žene kako bi izbegli gangstere. Nezaboravni komični trenuci sa Lemmonom i Curtisom u suknjama, Monroevim muzičkim izvedbama, i rediteljevo umeće spajanja farse, burleske i ubistva, čine ovaj film klasikom koji slavi ljubav, humor i ludost 1920-ih. Komedija je imala značajan uticaj na liberalizaciju Haysovog kodeksa, koji je regulisao sadržaj filmova, otvarajući vrata za slobodniji pristup temama u kinematografiji. Nego, podsećaju li vas malo Lemmon i Curtis na White Chicks?
„Lawrence od Arabije” („Lawrence of Arabia”, 1962) – David Lean
Kada pomislimo na epski film, često se setimo David Leanove epske biografske drame „Lawrence od Arabije”. Ova akciona avantura, pre ere CGI-ja, prati Lawerenca, britanskog poručnika i njegove podvige u arapskoj pustinji tokom Prvog svetskog rata. Sa spektakularnim pejzažima pustinje, prvi put na taj način prikazanim, i Peterom O’Toolom u glavnoj ulozi, film ostaje simbol avanture i dubokih ljudskih tema.
„Odiseja u svemiru 2001″ („2001: A Space Odyssey”, 1968) – Stanley Kubrick
Stanley Kubrick, iako nije stvarao filmove za široke mase, osvojio je srca ljubitelja naučne fantastike svojim doprinosom žanru. Odiseja je remek-delo koje istražuje ljudsku evoluciju i tehnološki napredak kroz simboličnu priču o putovanju u svemir. Film je bio revolucionaran zbog specijalnih efekata, svoje vizuelne estetike, uključujući ikonične scene poput leta uz pratnju „Na lepom plavom Dunavu” Johana Štrausa II i predstavljanja HAL 9000, kompjutera sa veštačkom inteligencijom.
„Psiho” („Psycho”, 1960) – Alfred Hitchcock
Alfred Hitchcock je filmom „Psiho” značajno promenio žanr horora. Umesto nadnaravne i gotičke atmosfere, bogatih boja i dramatičnog osvetljenja, on je koristio monohromatsku estetiku. Više nisu nemani poput vukodlaka ili duhova bili čudovišta, već čovek. Ovaj film je prekinuo tradicionalne obrasce i uveo elemente iznenađenja i na taj način inspirisao reditelje da istraže mračnije aspekte ljudske psihe.
„Treći čovek” („The Third Man”, 1949) – Carol Reed
Kako je Harry Lime umro? U ovom kultnom noir filmu američki pisac dolazi u Beč i ulazi u svet intriga dok istražuje smrt svog prijatelja. Reedov stil i tehnike mogu se videti u filmovima poput „L.A. Confidential” (1997) i „The Usual Suspects” (1995), gde su zastupljeni preokreti, kao i teme korupcije i izdaje. Njegov uticaj je prisutan i u filmovima kao što su „Blade Runner” (1982) i „Se7en” (1995), koji koriste mračnu estetiku i moralne dvosmislenosti karakteristične za „Trećeg čoveka”. Ne možemo da zaboravimo muziku Antona Karasa, sviranu na citeri, koja je postala prepoznatljiva.
„Pevajmo na kiši” („Singin’ in the Rain”, 1952) – Gene Kelly i Stanley Donen
„Singin’ in the Rain” je ljubavna posveta Hollywoodu o prelasku iz nemih u zvučne filmove. Inspirisala je skoro svaki mjuzikal koji je usledio. Raskošna gracioznost Gene Kellyja, neodoljivi šarm Debbie Reynolds i nezamenljiva komedija Donalda O’Connora je otvorila vrata za revoluciju u filmskoj istoriji. Sposobnost da se prenese radost i optimizam kroz muziku i ples je ovaj film ovekovečilo u kinematografiji.
„Tačno u podne” („High Noon”, 1952) – Fred Zinnemann
Filmski klasici su i vesterni. „Tačno u podne” je ostavio veliki trag na filmsku industriju svojim jedinstvenim pristupom ovom žanru. Estetika filma, napetost u priči i karakterizacija protagonista, posebno glavnog junaka koji se suočava sa moralnim iskušenjima, su odlike vesterna. Film je bio direktna ili indirektna inspiracija za mnoge filmove ovog žanra poput filma „Unforgiven” (1992) Clinta Eastwooda, koji se takođe bavi moralnim pitanjima i likovima koji se suočavaju sa svojom prošlošću i odlukama koje moraju da donesu.
„Snežana i sedam patuljaka” („Snow White and the Seven Dwarfs”, 1937)
Filmski klasici ne mogu da prođu bez animiranih filmova. „Snežana i sedam patuljaka” je prvi dugometražni animirani film koji je Walt Disney realizovao. Ovaj film je uveo revolucionarne tehnike animacije i postavio standarde za buduće animirane filmove. On je spojio prelepe vizuale, čarobnu priču, nezaboravne likove i numere i time stvorio magičan svet koji i danas osvoja naša srca.