Iz šaljive opaske na nedostatak smislene ženske reprezentacije na ekranu skovan je termin Bechdel test. Saznajte koji uslovi moraju da se ispune kako bi ga filmovi prošli, kao i neke od filmova koji jesu.
Pretpostavka da žene više pričaju od muškaraca je osporena u nekoliko navrata poslednjih godina. Opšti konsenzus glasi da svi govorimo podjednako. Zašto onda žene i dalje značajno manje govore od muškaraca na ekranu? Izveštaj Annenberg Inclusion Initiative sa Univerziteta Južne Kalifornije, istraživačko-analitičkog centra koji proučava inkluzivnost u umetnosti, otkrio je da je samo 33,1% uloga sa govorom u 100 najuspešnijih filmova iz 2018. godine pripalo ženama. Godine 2007. taj procenat je bio 29,9%.
Kako je došlo do termina Bechdel test?
Alison Bechdel je 1985. kreirala strip pod nazivom „The Rule”, deo njenog omiljenog serijala „Dykes to Watch Out For”. U njemu dve žene razgovaraju o odlasku u bioskop, a jedna dodaje da gleda samo filmove koji imaju barem dva ženska lika koja međusobno razgovaraju o temama koje nemaju veze sa muškarcem. Strip je zamišljen kao šaljivi osvrt na nedostatak ženske reprezentacije u fikciji, ali je zapravo podsticaj na razmišljanje. Postao je mera rodne ravnopravnosti na filmu i ima esktremno nisku lestvicu za prolazak. U filmu moraju biti barem dva ženska lika. Te žene moraju razgovarati jedna s drugom. Razgovor mora biti o nečemu što nema veze sa muškarcem. Zašto onda filmovi ne uspevaju da polože ovaj test?
Istorijski problem
Studija BBC-a iz 2018. godine je otkrila da je nešto manje od polovine filmova koji su osvojili Oskara za najbolji film prošlo test. Tri pobednika — „The Shape of Water”, „Green Book” i „Parasite” su donekle izjednačili procenat tih godina. Godine 2020, tri nominovana za najbolji film („The Irishman”, „1917″, „Ford v Ferrari”) nisu prošla test. Tri su bila predmet rasprava („Marriage Story”, „Joker”, „Once Upon a Time in Hollywood”). Jedino su ga tri filma („Little Women”, „Jojo Rabbit”, „Parasite”) definitivno prošla.
Nova merila za prolazak
FiveThirtyEight je 2017. pokrenula kampanju za stvaranje sledećeg Bechdel testa, tražeći da oko desetak žena osmisle nove načine za procenu rodne i rasne ravnopravnosti. Neka od pitanja su bila da žena ne završi mrtva, trudna ili da ne izaziva probleme glavnom muškom liku, da se crniknja nađe na poziciji moći i u zdravom odnosu, kao i da 50% žena bude u sastavu glumačke ekipe. Najprofitabilnijih 50 filmova iz 2016. nisu baš prošli test.
Druge alternative Bechdel testa
Mako Mori Test, inspirisan istoimenim likom iz filma „Pacific Rim” (2013), zahteva da filmovi imaju barem jedan ženski lik koji ima svoju narativnu liniju i nije tu samo da podrži priču muškog lika. Furiosa Test, nazvan po liku Charliz Theron iz filma „Mad Max: Fury Road”, primenljiv je na filmove koje ljute aktiviste za muška prava. Sexy Lamp Test je osmislila autorka Kelly Sue DeConnick i postavlja pitanje da li se ženski lik može zameniti sa seksi lampom, a da priča ostane nepromenjena. Ako može, film nije dovoljno kvalitetan u prikazivanju ženskih likova.
Dostignuća i izazovi
Iako su Bechdel test i njegove verzije izazvali značajne diskusije o ženskim likovima, još uvek postoji veliki prostor za napredak. Mnogi filmovi, uključujući blokbastere i one sa velikim budžetima, često ne uspevaju da ispune njihove kriterijume. Ipak, u poslednjih nekoliko godina TV serije i nezavisni filmovi često bolje prolaze kod ovih testova. Serije kao što su „Unorthodox”, „Normal People”, „Killing Eve”, i „I May Destroy You” su postavile visoke standarde za prikazivanje složenih ženskih likova. Poznatiji filmovi iz 2023. godine koji su prošli test su „Barbie”, „Past Lives”, „Poor Things” i „The Marvels”. Takođe, izveštaj Annenberga je utvrdio da u filmovima koje režiraju žene, procenat ženskih likova koji vode razgovore skače na 47,6%.