Alergeni u kozmetičkim proizvodima često su skriveni. Iako skoro svaki sastojak može biti okidač u zavisnosti od ličnih alergija, postoje neki uobičajeni alergeni koji se često pojavljuju u kozmetičkim proizvodima.
Koji su to uobičajeni alergeni u kozmetičkim proizvodima?
Parfemi
Određeni konzervansi
Propilen-glikol
Koko-betain
Boje
Lanolin
U kojim proizvodima možete pronaći ove sastojke?
Neki od ovih sastojaka, poput konzervansa, gotovo je nemoguće izbeći jer su prisutni u mnogim kozmetičkim proizvodima, uključujući one za negu kože, kosu, šminku… Parfemi su daleko najčešći alergeni u kozmetici. Čak i proizvodi označeni kao „bez mirisa” i dalje mogu imati slabi prikriveni miris (često naveden u sastojcima kao “parfume” ili “fragrance”) kako bi se prikrili neprijatni hemijski mirisi drugih sastojaka. Čak i naizgled nevini sastojci, poput biljnih ekstrakata i eteričnih ulja, mogu biti zavaravajući jer često sadrže više molekula mirisa. Konzervansi su neophodni, ali su i česti alergeni.
Gotovo svaki proizvod koji sadrži vodu zahteva konzervanse. Najčešći krivci među alergenima su konzervansi koji oslobađaju formaldehid, poput DMDM hidantoina i kvaternijuma-15. Neki „prirodno izvedeni” konzervansi, kao što su benzojeva kiselina, kalijum-sorbat i benzil-alkohol, takođe su glavni alergeni. Određeni konzervansi koji oslobađaju formaldehid u nekim šamponima i alkohol, posebno u balzamima za usne, poznati su alergeni. Parabeni nisu tako čest alergen kao što se nekada mislilo, ali i dalje mogu predstavljati problem, naročito kod osoba koje pate od hroničnih kožnih stanja poput ekcema i dermatitisa.
Alergeni u kozmetičkim proizvodima
Propilen-glikol se često nalazi u hidratantnim losionima i kremama, gde deluje kao sredstvo za hidriranje kože i emulgator. Iako je proglašen alergenom godine od strane Američkog društva za kontaktni dermatitis (ACDS) 2018. godine, i dalje se nalazi čak i u nekim brendovima koje dermatolozi preporučuju i koji su namenjeni osetljivoj koži. Koko-betain je sredstvo za penjenje koje se koristi u većini sredstava za pranje lica, šampona i gelova za tuširanje. To je iznenađujuće, s obzirom na to da je još 2004. godine proglašen za kontaktni alergen godine.
Pored toga, lanolin se široko koristi u gustim hidratantnim kremama i proizvodima za negu bradavica, iako je prilično čest alergen. Dakle, samo zato što je proizvod označen kao „dermatološki testiran” ili „bez iritansa”, ne znači da ne može izazvati alergijski kontaktni dermatitis. Ako se isprobava novi proizvod, uvek se može testirati mala površina kože i posmatrati kako reaguje nekoliko dana nakon toga. Ako dobijete reakciju na proizvod za ličnu negu (koji ste koristili godinama bez problema), dermatolog može obaviti test kako bi odredio koji sastojak možda izaziva problem.
Čime zameniti ove alergene?
Pošto je konzervanse teško izbeći, predlaže se korišćenje proizvoda koji sadrže fenoksietanol. To je jedan od najsigurnijih i najefikasnijih konzervansa i izuzetno retko izaziva alergije. Alternativni sastojci za propilen-glikol uključuju glicerin i skvalan, koji su svi odlični za hidriranje kože. Sredstva za čišćenje sa manje pene, poput natrijum-kokosil-glutamata i natrijum-lauroil-laktilata, mnogo su sigurnija i nežnija za kožu od onih sa koko-betainom. Jednostavna zamena za lanolin je petrolatum. On zadržava vlagu bolje od bilo kojeg drugog sastojka i nije pokazano da izaziva alergije na koži. Toliko je siguran da se koristi kao kontrola kada se rade testovi na alergije.
Ako se mučite da pronađete na šta vam koža reaguje, preporučuje se svedena beauty rutina na korišćenje jednog proizvoda nedeljno. Da, to bi moglo značiti biranje između čišćenja lica ili hidratacije, ali to je samo privremeno. Kako se uvodi po jedan novi proizvod svake nedelje, ponovo se izgrađuje rutina i, nadamo se, sužava koji proizvod izaziva reakciju.
Foto: Pinterest